Мониторинг деловања расхладних система

Расхладни системи су један од најважнијих делова у енергетским и процесним системима. Задатак расхладних система у термоелектранама јест пружање жељеног подпритиска у кондензатору, што узрокује оптималне услове за стицање максималног рада турбине и снаге генератора. Деградација деловања расхладних система, што може резултирати из акумулације прљавштине, старења система или пропуштања ваздуха у кондензатор, доводи до губитка жељеног подпритиска у кондензатору. Ови фактори снажно утичу на ефикасност целог система, јер чак и мали пад у подпритиску може узроковати губитак од више мегават сати на дневној основи. На дуги рок такви ће губици значајно утицати на укупну производњу електричне енергије и / или топлоте, смањење ефикасности техничког система и, последично, смањење економичности деловања.

Контрола расхладних система

Због релативно спорог таложења нечистоћа у измјењивачих топлоте и процеса старења деградација расхладних система прилично је неприметан процес. Како би се осигурало њихово оптимално деловање, развили смо програмско решење за праћење ефикасности расхладних система. Надзирањем деловања и анализом промена карактеристика расхладног система у сарадњи са привредним факторима, програмско решење може препознати степен деградације, на којем расхладни систем не функционише оптимално и више није економичан. Решење темељи се на употреби:

  • Модела расхладног система
  • Модела процеса

Због великих димензија и великих енергетских токова у расхладном систему расхладних торњева са природним пропухом, развили смо методу профилисања расхладних торњева. Метода се темељи на мерењима поља брзина и температура које се обављају помоћу робота на бочној површини расхладног торња, као што је приказано у наставку.

Расхладни торњеви са природним пропухом

У последњој деценији због глобалног повећања потрошње електричне енергије и ригорозне заштите животне средине и природних вода повећао се број расхладних торњева са природним пропухом. Осим тога, многи од постојећих расхладних торњева нису одржавани у неколико деценија. У складу са наведеним чињеницама, наш тим је развио методологију за процену учинка расхладних торњева са природним пропухом.

Методологија састоји се од три сегмента:

  • Метода профилисања расхладног торња
  • Модел расхладног торња
  • Модел термоелектране

У првом кораку поступка профилисања расхладног торња треба утврдити и оценити све неправилности у функционисању на бочној површини торња. То је учињено на основу мерења и анализе профила температуре и брзине протока ваздуха изнад елиминатора капи. Са стеченим мерењима може се симулирати утицај неправилности на пад подпритиска у кондензатору и последичног губитка снаге на генератору. Резултат је процена утицаја деградације на ефикасност деловања торња, производњу електричне енергије и економску уштеду.
На основу налаза могуће је направити извештај и указати на потребне мере за одржавање или побољшање деловања расхладног торња односно расхладног система.


Пример мерних резултата у расхладном торњу са природним пропухом са методом профилисања торња.

Подручја употребе

Технике оптимизације и контрола деловања расхладног система погодне су за све врсте расхладних торњева, односно торњева са природним и механичким пропухом, а обухватају моделирање и анализу кондензатора те остатка производног процеса.

Print Friendly, PDF & Email